Kako razne fobije utiču na naš život
Fobije, strahovi i zabrinutosti vezani za posao sve su češći s obzirom na sadašnje stanje na tržištu rada.
Papirofobija, numerofobija, bibliofobija i tehnofobija neki su od pojmova koje Amerikanci redovno spominju kad je reč o radnom mestu.
Možda se tamo netko uistinu panično boji papira, brojeva, knjiga ili tehnologije, no u Srbiji, takve fobije zasad nisu zabeležene.
Fobije onemogućaju čoveka da normalno funkcioniše, a kada je reč o poslu, pre bi se moglo govoriti o zabrinutosti, navode stručnjaci. Zato su vrlo česte zabrinutosti zbog mogućeg otkaza, stariji radnici zabrinuti su zbog novih tehnologija s kojima se ne snalaze najbolje ili zato što stižu mlade kolege, a na kraju i oni su zapravo zabrinuti zbog eventualnog gubitka posla.
Pod takvim pritiskom čovek na poslu prestaje pokazivati talente, biti kreativan i baviti se sobom, smatraju stručnjaci.
Kad čovek nekoliko meseci ide na posao s knedlom u grlu ili s grčem u želucu, kad mu je iz meseca u mesec već nedeljom naveče zlo zbog sutrašnjeg dana, kad mesecima bježi s posla čim stigne te jedva čeka bolovanje i godišnji odmor, trebao bi da promeni posao i potraži pomoć.
Ljudi bi trebali biti dovoljno jaki i shvatiti koliko vrede. “Vredim više od novca” stav je uz koji zabrinutost nestaje i osnažuje čoveka da pronađe posao na kojem se bolje oseća ili pokrene vlastiti. (Economy.rs, 14. februar 2012.)
Papirofobija, numerofobija, bibliofobija i tehnofobija neki su od pojmova koje Amerikanci redovno spominju kad je reč o radnom mestu.
Možda se tamo netko uistinu panično boji papira, brojeva, knjiga ili tehnologije, no u Srbiji, takve fobije zasad nisu zabeležene.
Fobije onemogućaju čoveka da normalno funkcioniše, a kada je reč o poslu, pre bi se moglo govoriti o zabrinutosti, navode stručnjaci. Zato su vrlo česte zabrinutosti zbog mogućeg otkaza, stariji radnici zabrinuti su zbog novih tehnologija s kojima se ne snalaze najbolje ili zato što stižu mlade kolege, a na kraju i oni su zapravo zabrinuti zbog eventualnog gubitka posla.
Pod takvim pritiskom čovek na poslu prestaje pokazivati talente, biti kreativan i baviti se sobom, smatraju stručnjaci.
Kad čovek nekoliko meseci ide na posao s knedlom u grlu ili s grčem u želucu, kad mu je iz meseca u mesec već nedeljom naveče zlo zbog sutrašnjeg dana, kad mesecima bježi s posla čim stigne te jedva čeka bolovanje i godišnji odmor, trebao bi da promeni posao i potraži pomoć.
Ljudi bi trebali biti dovoljno jaki i shvatiti koliko vrede. “Vredim više od novca” stav je uz koji zabrinutost nestaje i osnažuje čoveka da pronađe posao na kojem se bolje oseća ili pokrene vlastiti. (Economy.rs, 14. februar 2012.)