Oxfam: Klimatske promene će pogoršati krizu hrane
Klimatske promene će pogoršati krizu hrane, upozorila je danas britanska neprofitna ekološka organizacija Oxfam, podsećajući da su olujno nevreme i učestale suše i poplave poslednjih godina imali za posledicu znatna poskupljenja životnih namirnica.
Rast cena pšenice, kukuruza i sorguma, izazvan ekstremnim vremenskim prilikama, je samo u poslednjih godinu i po dana gurnuo na desetine miliona ljudi širom sveta u bedu, ističu u Oksfamu, a prenosi AFP.
Keli Dent iz ove organizacije upozorava da su ljudi u situacijama velikih vremenskih neprilika suočeni s dvostrukim udarom, odnosno višim cenama hrane u trenutku kada su im u nevremenu stradali domovi, stoka ili usevi.
Prošlogodišnji vreli talas u Rusiji i Ukrajini je doveo do povećanja globalnih cena pšenice za 60 do 80 odsto tokom samo meseca, podseća Oksfam.
Jula ove godine zbog suše na Rogu Afrike, cena sirka u Somaliji je zabeležila rast od čak 393 odsto, a kukuruza u Etiopiji i Keniji od 191, odnosno 161 odsto u odnosu na petogodišnji prosek.
Oluje praćene obilnim kišama i tajfuni su ove jeseni rezultirali rastom cena pirinča u Tajlandu i Vijetnamu za 25 do 30 odsto u odnosu na one od pre godinu dana.
Svetska banka je u februaru procenila da su 44 miliona ljudi u zemljama u razvoju zapali u krajnju bedu zbog vrtoglavog rasta cena hrane.
Ovog meseca je SB objavila kako je globalni indeks cena hrane od februara opao za pet odsto, ali je još uvek za 19 odsto iznad onog iz septembra 2010, uz napomenu da od zemlje do zemlje i od proizvoda do proizvoda ima velikih varijacija.
Oksfam upozorava da je rast cena hrane kakav je beležen poslednjih godina, prevelik teret za one najsiromašnije, koji za nju izdvajaju i do 75 odsto prihoda.
U ovoj organizaciji podsećaju na skorašnju izveštaj panela klimatskih stručnjaka, koje su angažovale UN, u kojem je upozoreno da je globalno zagrevanje, kao posledica ljudske aktivnosti, već dovelo do jačanja vrelih talasa i padavina koje izazivaju poplave.
Još češći i ekstremniji slučajevi vremenskih neprilika, mogli bi da dovedu do nestašica hrane, destabilizacije tržišta i novih povećanja cena poljoproizvoda, upozorava Oksfam.
Ova organizacija apeluje na učesnike upravo započete konferencije o klimatskim promenama da podstaknu smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i aktiviraju planirani fond iz kojeg bi se najsiromašnijim zemljama pomoglo da se suoče sa klimatskim promenama.
Jedan od ciljeva konferencije je i realizacija tog "Zelenog klimatskog fonda", iz kojeg bi do 2020. trebalo da se izdvaja čak 100 milijardi dolara godišnje za zemlje koje su najviše na udaru klimatskih promena. Zasad, međutim, među zemljama sveta vladaju nesuglasice oko realizacije tog projekta. (Economy.rs, Tanjug 28. novembar 2011.)
Rast cena pšenice, kukuruza i sorguma, izazvan ekstremnim vremenskim prilikama, je samo u poslednjih godinu i po dana gurnuo na desetine miliona ljudi širom sveta u bedu, ističu u Oksfamu, a prenosi AFP.
Keli Dent iz ove organizacije upozorava da su ljudi u situacijama velikih vremenskih neprilika suočeni s dvostrukim udarom, odnosno višim cenama hrane u trenutku kada su im u nevremenu stradali domovi, stoka ili usevi.
Prošlogodišnji vreli talas u Rusiji i Ukrajini je doveo do povećanja globalnih cena pšenice za 60 do 80 odsto tokom samo meseca, podseća Oksfam.
Jula ove godine zbog suše na Rogu Afrike, cena sirka u Somaliji je zabeležila rast od čak 393 odsto, a kukuruza u Etiopiji i Keniji od 191, odnosno 161 odsto u odnosu na petogodišnji prosek.
Oluje praćene obilnim kišama i tajfuni su ove jeseni rezultirali rastom cena pirinča u Tajlandu i Vijetnamu za 25 do 30 odsto u odnosu na one od pre godinu dana.
Svetska banka je u februaru procenila da su 44 miliona ljudi u zemljama u razvoju zapali u krajnju bedu zbog vrtoglavog rasta cena hrane.
Ovog meseca je SB objavila kako je globalni indeks cena hrane od februara opao za pet odsto, ali je još uvek za 19 odsto iznad onog iz septembra 2010, uz napomenu da od zemlje do zemlje i od proizvoda do proizvoda ima velikih varijacija.
Oksfam upozorava da je rast cena hrane kakav je beležen poslednjih godina, prevelik teret za one najsiromašnije, koji za nju izdvajaju i do 75 odsto prihoda.
U ovoj organizaciji podsećaju na skorašnju izveštaj panela klimatskih stručnjaka, koje su angažovale UN, u kojem je upozoreno da je globalno zagrevanje, kao posledica ljudske aktivnosti, već dovelo do jačanja vrelih talasa i padavina koje izazivaju poplave.
Još češći i ekstremniji slučajevi vremenskih neprilika, mogli bi da dovedu do nestašica hrane, destabilizacije tržišta i novih povećanja cena poljoproizvoda, upozorava Oksfam.
Ova organizacija apeluje na učesnike upravo započete konferencije o klimatskim promenama da podstaknu smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i aktiviraju planirani fond iz kojeg bi se najsiromašnijim zemljama pomoglo da se suoče sa klimatskim promenama.
Jedan od ciljeva konferencije je i realizacija tog "Zelenog klimatskog fonda", iz kojeg bi do 2020. trebalo da se izdvaja čak 100 milijardi dolara godišnje za zemlje koje su najviše na udaru klimatskih promena. Zasad, međutim, među zemljama sveta vladaju nesuglasice oko realizacije tog projekta. (Economy.rs, Tanjug 28. novembar 2011.)