Globalno otopljavanje preti afričkim rekama
Rast globalnih temperatura i promene u padavinama mogli bi da utiču na protok vode u nekim afričkim rekama, kao što su Nil i Limpopo, upozorila je Konsultativna grupa za međunarodna poljoprivredna istraživanja, na tekućem Međunarodnom forumu o vodi i hrani, koji se održava u Pretoriji.
To bi imalo znatne efekte na zemlje koje dele vodene tokove, pa bi moglo da dođe i do konflikata oko korišćenja vode, što je već osetljivo pitanje u odnosima među afričkim narodima, prenosi AFP.
Problematičan je basen reke Limpopo, kojem pripadaju delovi Bocvane, Južne Afrike, Mozambika i Zimbabvea. Taj region je već i sada hronično suv.
Toplije vreme i manje padavina bi do 2050. godine u ovom regionu mogle negativno da utiču na proizvodnju hrane i da prodube siromaštvo. "U nekim delovima Limpopoa čak i široko prihvatanje inovacija, kao što je navodnjavanje kap po kap, neće biti dovoljno da se prevaziđu negativni efekti klimatskih promena na dostupnost vode", ističe Sajmon Kuk, jedan od naučnika koji je učestvovao u ovoj studiji.
Takođe se predviđa da će zbog većeg isparavanja vode, doći do problema u gornjem delu basena Plavog Nila. U ovom regionu već godinama postoji tenzija zbog planova Etiopije da na toj reci gradi nove brane.
Više globalne temperature će na rekama širom sveta dovesti do većeg ispravanja vode, što će u većini slučajeva biti neutralisano i većim padavinama. Međutim, u nekim oblastima promene mogu da budu dramatične, upozoravaju stručnjaci.
"Te promene će zahtevati mnoga prilagođavanja i prognoze klimatskih kretanja na daleko dužu stazu nego što je to dosad bilo neophodno", ističe Alen Vidal, direktor programa za vodu i hrane pomenute grupe. (Economy.rs, Tanjug 14. novembar 2011.)
To bi imalo znatne efekte na zemlje koje dele vodene tokove, pa bi moglo da dođe i do konflikata oko korišćenja vode, što je već osetljivo pitanje u odnosima među afričkim narodima, prenosi AFP.
Problematičan je basen reke Limpopo, kojem pripadaju delovi Bocvane, Južne Afrike, Mozambika i Zimbabvea. Taj region je već i sada hronično suv.
Toplije vreme i manje padavina bi do 2050. godine u ovom regionu mogle negativno da utiču na proizvodnju hrane i da prodube siromaštvo. "U nekim delovima Limpopoa čak i široko prihvatanje inovacija, kao što je navodnjavanje kap po kap, neće biti dovoljno da se prevaziđu negativni efekti klimatskih promena na dostupnost vode", ističe Sajmon Kuk, jedan od naučnika koji je učestvovao u ovoj studiji.
Takođe se predviđa da će zbog većeg isparavanja vode, doći do problema u gornjem delu basena Plavog Nila. U ovom regionu već godinama postoji tenzija zbog planova Etiopije da na toj reci gradi nove brane.
Više globalne temperature će na rekama širom sveta dovesti do većeg ispravanja vode, što će u većini slučajeva biti neutralisano i većim padavinama. Međutim, u nekim oblastima promene mogu da budu dramatične, upozoravaju stručnjaci.
"Te promene će zahtevati mnoga prilagođavanja i prognoze klimatskih kretanja na daleko dužu stazu nego što je to dosad bilo neophodno", ističe Alen Vidal, direktor programa za vodu i hrane pomenute grupe. (Economy.rs, Tanjug 14. novembar 2011.)