Životinje i biljke se smanjuju - uskoro i ljudi
Prve promene naučnici su uočili po veličini ovaca na otoku Soaj na zapadnoj obali Škotske, a utvrdili su da su se smanjile za oko pet odsto u proteklih 25 godina.
Takođe su se smanjili i jeleni, kornjače, galebovi te čak i polarni medvedi. Zagađenje okeana uzrokovalo je smanjenje veličine algi i planktona koje su na dnu lanca ishrane. Smanjili su se i ribe i rakovi, a to će negativno uticati na gotovo milijardu ljudi kojima su oni glavni izvor proteina, utvrdilo je istraživanje Univerziteta Singapur, objavljeno u časopisu Nature Climate Change.
- Posledice smanjenja vrsta ne razumemo u potpunosti, no one imaju velik uticaj na biološku raznolikost sveta. Smanjivanje i izumiranje životinja utiče na celi lanac ishrane te predstavlja i veliku pretnju za ljude koji će se takođe smanjiti, rekao je autor studije, dr. Dejvid Bikford. Predviđaju da će zbog manje količine hrane životinje na vrhu lanca ishrane, pa i ljudi, biti manji, imati manje potomaka te biti skloniji bolestima.
Eksperimentalna istraživanja otkrila su da sa svakim dodatnim stepenom zagrevanja planete, velik broj biljki "izgubi" do 27 odsto svoje veličine, dok se ribe smanje za oko 22 odsto. Kroz naredne decenije velik broj sisavaca, riba i biljaka postaće minijaturne verzije onoga što su danas, dok će one koje se ne uspeju prilagoditi izumreti, najavljuju naučnici.
Odvojena studija na 1700 biljaka, kukaca, ptica i vodozemaca otkrila je da se 80 posto njih svakih 10 godina pomiče za šest kilometara prema polovima, a 87 posto njih parenje ili oplodnju obavlja dva ili više dana ranije svake decenije.
Stručnjaci pretpostavljaju da se životinje fizički smanjuju jer im je potrebno manje masnog tkiva u toplim uslovima, ali i zato jer je sve manje izvora hrane i pitke vode. Zbog suša, sve je manje useva i druge hrane koja je nužna za preživljavanje životinja, a naučnici smatraju da su globalnim otopljavanjem najugroženije hladnokrvne vrste životinja, poput vodozemaca.
Klimatske promene na Zemlji već su se pojavljivale, no ono što brine je brzina sadašnje klimatske promene. Tokom prošlog veka prosečne globalne temperature porasle su za gotovo jedan stepen, a pretpostavlja se da će do 2100. temperature u proseku narasti za 7 °C. (Economy.rs, 31. oktobar 2011.)
Takođe su se smanjili i jeleni, kornjače, galebovi te čak i polarni medvedi. Zagađenje okeana uzrokovalo je smanjenje veličine algi i planktona koje su na dnu lanca ishrane. Smanjili su se i ribe i rakovi, a to će negativno uticati na gotovo milijardu ljudi kojima su oni glavni izvor proteina, utvrdilo je istraživanje Univerziteta Singapur, objavljeno u časopisu Nature Climate Change.
- Posledice smanjenja vrsta ne razumemo u potpunosti, no one imaju velik uticaj na biološku raznolikost sveta. Smanjivanje i izumiranje životinja utiče na celi lanac ishrane te predstavlja i veliku pretnju za ljude koji će se takođe smanjiti, rekao je autor studije, dr. Dejvid Bikford. Predviđaju da će zbog manje količine hrane životinje na vrhu lanca ishrane, pa i ljudi, biti manji, imati manje potomaka te biti skloniji bolestima.
Eksperimentalna istraživanja otkrila su da sa svakim dodatnim stepenom zagrevanja planete, velik broj biljki "izgubi" do 27 odsto svoje veličine, dok se ribe smanje za oko 22 odsto. Kroz naredne decenije velik broj sisavaca, riba i biljaka postaće minijaturne verzije onoga što su danas, dok će one koje se ne uspeju prilagoditi izumreti, najavljuju naučnici.
Odvojena studija na 1700 biljaka, kukaca, ptica i vodozemaca otkrila je da se 80 posto njih svakih 10 godina pomiče za šest kilometara prema polovima, a 87 posto njih parenje ili oplodnju obavlja dva ili više dana ranije svake decenije.
Stručnjaci pretpostavljaju da se životinje fizički smanjuju jer im je potrebno manje masnog tkiva u toplim uslovima, ali i zato jer je sve manje izvora hrane i pitke vode. Zbog suša, sve je manje useva i druge hrane koja je nužna za preživljavanje životinja, a naučnici smatraju da su globalnim otopljavanjem najugroženije hladnokrvne vrste životinja, poput vodozemaca.
Klimatske promene na Zemlji već su se pojavljivale, no ono što brine je brzina sadašnje klimatske promene. Tokom prošlog veka prosečne globalne temperature porasle su za gotovo jedan stepen, a pretpostavlja se da će do 2100. temperature u proseku narasti za 7 °C. (Economy.rs, 31. oktobar 2011.)