Pirati Srbije: ACTA je najpodmukliji sporazum sveta!
Ogroman pritisak javnosti, pre svega internet džinova poput Vikipedije, Gugla i drugih primoralo je Predstavnički dom i Senat SAD da iz procedure povuku kontroverzne SOPA i PIPA zakone kojim se direktno cenzuriše internet, guši sloboda govora, a što je najopasnije i ruka policije sve je duža.
Novo oružje u borbi protiv piraterije je sporazum o kome se malo zna - ACTA.
Da je stvar ozbiljna, prvi je osetio Kim Dotkom, vlasnik sajta Megaupload, koji je na Novom Zelandu uhapšen po nalogu američkog Ministarstva pravosuđa. Dokument koji je omogućio ovo, a verovatno i neka nova hapšenja, je misteriozni sporaum ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) koji bi verovatno i dan danas bio tajna da ga nije razotkrio Vikiliks objavljivanjem poverljivih depeša američkih diplomata.
- ACTA je jedan od najpodmuklijih, najzamršenijih i u potpunoj tajnosti pregovaranih sporazuma koji, između ostalog, omogućava hapšenje ljudi širom sveta. Formalno je sve uvijeno u trgovinski sporazum i upravo je holivudsko hapšenje na Novom Zelandu primer kako je zamišljeno da stvar funkcioniše - kaže za Vesti-online Aleksandar Blagojević, osnivač Piratske partije Srbije i aktivista na polju zaštite digitalnog suvereniteta pojedinca.
Lobi zaštitinika autorskih prava, tačnije kopirajt prava, američka filmska i muzička industrija uspeli su da svoju državu nateraju da stvori, a potom i dobrom delu sveta nametne, tajni sporazum. Ovaj sporazum zvanično ima za cilj usklađivanje međunarodnih standarda zaštite autorskih prava u muzičkoj, filmskoj, modnoj, farmaceutskoj i nizu drugih industrija, ali se smatra da će ACTA omogućiti blokiranje sadržaja na Internetu, bez obzira da li je sadržaj piratski ili nije, a time direktno ugroziti slobodu komunikacije. To će se odnositi i na sve članice koje su potpisale sporazum.
Međunarodni sporazum o zaštiti vlasništva ACTA potpisan je 26. januara u Tokiju, a do sada ga je potpisala i Evropska komisija u ime EU i 22 članice Unije.
- Veoma je opasan taj sporazum i predviđa mogućnosti izručenja, kao što je to slučaj s novozelandskom racijom. Novi Zeland je, kao i SAD potpisnik ACTA, a predviđa se i da države potpisnice same formiraju nacionalna tela koja će se baviti sprovođenjem sporazuma. Stvara se neka vrsta globalnih policajaca za intelektualnu svojinu - navodi Blagojević.
Svet je već duboko uvučen u revoluciju informatičkog doba i iako bi se većina građana složila da je piraterija problem, ali i da se ne sme zbog nje žrtvovati sloboda govora, pirati se ne slažu. Oni ne smatraju da pozivanjem na pirateriju krše zakon.
- Po toj logici i ljudi koji su se početkom prošlog veka zalagali za biračka prava žena kršili su zakon - naveo je Blagojević. (Economy.rs, Vesti-online 16. februar 2012.)
Novo oružje u borbi protiv piraterije je sporazum o kome se malo zna - ACTA.
Da je stvar ozbiljna, prvi je osetio Kim Dotkom, vlasnik sajta Megaupload, koji je na Novom Zelandu uhapšen po nalogu američkog Ministarstva pravosuđa. Dokument koji je omogućio ovo, a verovatno i neka nova hapšenja, je misteriozni sporaum ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) koji bi verovatno i dan danas bio tajna da ga nije razotkrio Vikiliks objavljivanjem poverljivih depeša američkih diplomata.
- ACTA je jedan od najpodmuklijih, najzamršenijih i u potpunoj tajnosti pregovaranih sporazuma koji, između ostalog, omogućava hapšenje ljudi širom sveta. Formalno je sve uvijeno u trgovinski sporazum i upravo je holivudsko hapšenje na Novom Zelandu primer kako je zamišljeno da stvar funkcioniše - kaže za Vesti-online Aleksandar Blagojević, osnivač Piratske partije Srbije i aktivista na polju zaštite digitalnog suvereniteta pojedinca.
Lobi zaštitinika autorskih prava, tačnije kopirajt prava, američka filmska i muzička industrija uspeli su da svoju državu nateraju da stvori, a potom i dobrom delu sveta nametne, tajni sporazum. Ovaj sporazum zvanično ima za cilj usklađivanje međunarodnih standarda zaštite autorskih prava u muzičkoj, filmskoj, modnoj, farmaceutskoj i nizu drugih industrija, ali se smatra da će ACTA omogućiti blokiranje sadržaja na Internetu, bez obzira da li je sadržaj piratski ili nije, a time direktno ugroziti slobodu komunikacije. To će se odnositi i na sve članice koje su potpisale sporazum.
Međunarodni sporazum o zaštiti vlasništva ACTA potpisan je 26. januara u Tokiju, a do sada ga je potpisala i Evropska komisija u ime EU i 22 članice Unije.
- Veoma je opasan taj sporazum i predviđa mogućnosti izručenja, kao što je to slučaj s novozelandskom racijom. Novi Zeland je, kao i SAD potpisnik ACTA, a predviđa se i da države potpisnice same formiraju nacionalna tela koja će se baviti sprovođenjem sporazuma. Stvara se neka vrsta globalnih policajaca za intelektualnu svojinu - navodi Blagojević.
Svet je već duboko uvučen u revoluciju informatičkog doba i iako bi se većina građana složila da je piraterija problem, ali i da se ne sme zbog nje žrtvovati sloboda govora, pirati se ne slažu. Oni ne smatraju da pozivanjem na pirateriju krše zakon.
- Po toj logici i ljudi koji su se početkom prošlog veka zalagali za biračka prava žena kršili su zakon - naveo je Blagojević. (Economy.rs, Vesti-online 16. februar 2012.)