MMF: rast usporen, nezaposlenost prevelika

Međunarodni monetarni fond objavio je aid memoire u kojem se navodi da slabljenje globalnog rasta i aktuelne turbulencije na finansijskim tržištima predstavljaju izazov za Srbiju.

Nakon kratkog perioda oporavka, rast je usporio i nezaposlenost je dostigla veoma visoke nivoe.

Nakon kratkog perioda oporavka, rast je zastao u uslovima slabljenja ekonomske aktivnosti u evrozoni

. Podstaknuta uglavnom izvozom u EU, ekonomija Srbije je počela da se oporavlja u 2010. godini nakon pada u 2009. godini. Međutim, suočen sa negativnim efektima usporavanja rasta u svetu i u evrozoni, ekonomski oporavak u Srbiji je zastao od sredine 2011. godine. Stopa nezaposlenosti je porasla na preko 24 procenta i predstavlja jedan od ključnih razloga za zabrinutost u narednom periodu. Poverenje investitora u Srbiju se uglavnom održalo uprkos pogoršanju globalnog ekonomskog i finansijskog okruženja

Reakcija ekonomske politike na usporavanje rasta i pad inflacije je bila generalno adekvatna tokom 2011. godine

Posebno treba reći da je fiskalnim automatskim stabilizatorima bilo omogućeno da deluju; rebalans budžeta za 2011. usvojen u oktobru zadržao je nepromenjene ciljeve u pogledu potrošnje uprkos nižim prihodima koji su prouzrokovani sporijim rastom, što je dovelo do višeg deficita nego što je bilo predviđeno prvobitnim budžetom. Monetarna politika je takođe ublažena u kontekstu nižih inflatorih pritisaka; NBS je snizila repo stopu za ukupno 300 baznih poena od aprila, čime je praktično poništeno prethodno pooštvaranje politike. Nakon što je početkom 2011. godine dostigla najviši nivo od skoro 15 procenata, očekuje se da će se inflacija približiti ciljanoj stopi Narodne banke Srbije (NBS) uz dozovljeno odstupanje u početkom 2012. godine.

Završetak prve revizije Stand-By aranžmana (SBA) odložen je zato što budžet za 2012. godinu nije u skladu sa dogovorenim fiskalnim programom

. Fiskalni program za 2012. oko koga je postignut dogovor između misije MMF-a i vlasti u novembru 2011. predvideo je kao cilj fiskalni deficit od 4¼ procenta BDP-a i izdavanje domaćih državnih garancija ograničeno na oko 1 procenat BDP-a. Međutim, usvojeni budžet za 2012. uključuje i dodatno emitovanje javnog duga (uključujući državne garancije) i projekte finansirane iz domaćih izvora, u iznosu od skoro 2 procenta BDP-a.

Izvršenje u odnosu na ciljeve za kraj 2011. godine generalno je u skladu sa SBA

iako jedan kriterijum izvršenja i jedan strukturalni reper nisu realizovani. Kriterijum izvršenja za kraj 2011. godine koji se tiče fiskalnog deficita premašen je za 5 milijardi RSD, pošto je ograničenje potrošnje samo delimično nadoknadilo manjak prihoda. Većina strukturalnih repera za kraj 2011. godine takođe je realizovana, iako mera sveobuhvatnog praćenja državnih docnji tek treba da se operativno sprovede.

U narednom periodu očekuje se da će rast značajno usporiti tokom 2012. godine i dominiraju rizici nepovoljnijeg razvoja situacije

S obzirom na to da se očekuje da će se evrozona opet naći u recesiji, očekuje se da će BDP Srbije zabeležiti rast od samo ½ procenta tokom ove godine (tabela 3). Ova projekcija se poklapa sa prognozom NBS. Rizici po ovu prognozu se odnose na nepovoljniji razvoj situacije. Posrtanje rasta trgovinskih partnera Srbije, kao i smanjenje pozajmljenih izvora banaka zbog pritisaka na banke iz evrozone da povećaju propisani kapital, predstavljaće značajan negativni faktor po ekonomsku aktivnost u Srbiji. Pored toga, ekonomska aktivnost je i dalje ugrožena zbog velikih ukupnih potreba u pogledu finansiranja platnog bilansa i finansiranja javnog sektora. Mada su devizne rezerve i državni depoziti Srbije značajni, pokrivanje potreba za finansiranjem u slučaju ozbiljnog poremećaja na tržištu predstavljalo bi izazov.

Srbija se suočava sa značajnim fiskalnim izazovima u narednom kratkoročnom periodu naspram dugotrajnih prepreka rastu

. Održavanje racionalnih ekonomskih politika predstavlja najbolju opciju za svođenje negativnih efekata krize na najmanju moguću meru i ubrzanje strukturalnih reformi koje pomažu da se oslobodi potencijal za rast od ključne su važnosti za stvaranje uslova za održivi ekonomski rast

Projektovani fiskalni deficit za 2012. u uslovima nepromenjenih politika je za najmanje 1 procenat BDP-a viši nego što to predviđa fiskalni program dogovoren u 3 novembru

. Deo ovog jaza koji iznosi ½ procenta BDP-a posledica je nižeg rasta BDP-a, ¼ procenta BDP-a potiče od niže osnove prihoda u 2011. godini, a ostatak od više potrošnje. Opšte uzev, na osnovu rezultata iz 2011. i novog makroekonomskog okvira za 2012. godinu, očekuje se da će fiskalni deficit dostići najmanje 5¼ procenta BDP-a, u poređenju sa 4¼ procenta predviđena fiskalnim programom dogovorenim u novembru 2011. godine, uz dodatni rizik da deficit bude veći zbog izvršenja lokalnih samouprava i JP Puteva Srbije, nediskrecione potrošnje i neporeskih prihoda

Utvrđivanje odgovarajućeg fiskalnog stava za 2012. zahteva pronalaženje ravnoteže između potrebe za kontracikličnim fiskalnim politikama i rizika koji proističu iz višeg javnog duga i potreba za finansiranjem budžeta

. Pravilo o deficitu bi zahtevalo fiskalne stabilizatore kao odgovor na niži rast, da je javni dug ostao na niskom nivou. Međutim, očekuje se da će javni dug na kraju 2012. godine premašiti gornju granicu duga propisanu zakonom Srbije, kao i nivo koji se smatra odgovarajućim za tržišne ekonomije u razvoju. Pored toga, s obzirom na to da su potrebe za refinansiranjem već visoke, finansiranje viših deficita predstavlja problem. Stoga postoji potreba za kredibilnim srednjoročnim programom fiskalnog prilagođavanja da bi se povratila održivost duga kao ključni preduslov pre razmatranja višeg fiskalnog deficita u 2012. godini.

U ovim uslovima, fiskalni ciljevi dogovoreni tokom razgovora o prvoj reviziji u novembru u ovom trenutku ostaju nepromenjeni

. U cilju održavanja poverenja tržišta u opredeljenje vlasti za fiskalnu disciplinu i posledičnog smanjenja rizika fiskalnog finansiranja, misija preporučuje da vlasti: (i) poštuju ciljeve u pogledu nominalnog fiskalnog deficita za kraj marta i kraj juna koji su dogovoreni tokom posete misije u novembru 2011. godine, što zahteva smanjenje tekuće diskrecione potrošnje republičke vlade u skladu sa nižim prihodima s obzirom na slabiji rast (tabela 1) i (ii) ne izdaju domaće garancije preko ciljeva definisanih u programu.

Odmah posle izbora treba usvojiti srednjoročni fiskalni program koji ima za cilj dovođenje duga na održiv nivo

Očekuje se da će javni dug ostati iznad zakonom propisane gornje granice od 2012. godine pa nadalje čak i ukoliko se fiskalna politika bude rukovodila pravilom o fiskalnom deficitu. Misija se stoga zalaže za politiku kojom će se dug spustiti na nivo ispod zakonom propisane granice od 45 procenata, kao što je predviđeno okvirom o fiskalnoj odgovornosti. Takođe će biti važno da se stvori fiskalni prostor za dodatnu investicionu potrošnju, koja je u baznom scenariju i dalje na relativno niskom nivou uprkos neodložnim potrebama u oblasti infrastrukture. Koraci u pravcu realizacije ovih ciljeva obuhvataju: (i) smanjenje subvencija i transfera; (ii) smanjenje mase zarada povrh onoga što podrazumevaju aktuelna pravila o indeksaciji; (iii) proširenje osnovice poreza na dobit preduzeća, dohodak građana i poreza na imovinu i (iv) povećanje stope PDV-a (koja je i dalje jedna od najnižih u regionu). Pored toga, trajna fiskalna konsolidacija bi trebalo da se pozabavi pitanjima kao što su reforma zaposlenosti u javnom sektoru (uključujući i zdravstvo i obrazovanje), racionalizacija državnih i društvenih preduzeća i penziona reforma (videti u daljem tekstu). (Economy.rs, 21. februar 2012.)