Zemlja ima još 60 godina da istroši sve resurse
Svetska populacija je u oktobru 2011. dostigla cifru od sedam milijardi, dok će se rezerve sirovina na Zemlji, prema prognozi Ujedinjenih nacija, istrošiti za 60 godina, ističe se u istraživanju službe za analitičku informatiku Međunarodne organizacije kreditora (WOC), objavljenom uoči početka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu (WEF).
Dok je stanovništvo najsiromašnijih zemalja, prema podacima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, 2010. uvećano za 2,1 posto, žitelja bogatih zemalja je bilo za samo 0,6 posto više. Populacija najsiromašnijih zemalja svijeta raste bezmalo četiri puta brže od stanovnistva bogatih država.
Oko pet milijardi (72 posto) ljudi na planeti živi u zemljama sa prosečnim prihodima, u zemljama sa visokim prihodima živi 1,1 milijarda (16 posto) stanovnika, i približno 800 miliona (12 posto) ljudi živi u najsiromašnijim zemaljama sveta.
Prenaseljenost nosi sa sobom niz globalnih problema, među kojima su najozbiljniji nezaposlenost i nedostatak prirodnih sirovina.
Nivo zaposlenosti stanovništva jedan je od najvažnijih pokazatelja blagostanja jedne zemlje. Maksimalna zaposlenost, prema podacima MMF-a, zabeležena je u Kini, ali kako se ističe u istraživanju, počev od 2000. godine nezaposlenost u najmnogoljudnijoj zemlji sveta raste i premašuje četiri procenta.
Situaciju dodatno pogoršava socijalna nejednakost. Tako u svetu 61 milion imućnih ima iste prihode kao i 3,5 milijardi ljudi sa najnižim prihodima, odnosno na svaki dolar bogatih najsiromašniji dobijaju 1,7 centi.
U uslovima prenaseljenosti, izuzetno aktuelno pitanje su rezerve hrane, vode i energije, ističe Međunarodna organizacija kreditora. Najveći deo prirodnih dobara poslednjih godina koristile su SAD i Kina. Na ostale zemlje otpada nešto više od 50 posto rezervi planete. (Economy.rs, 25. januar 2012.)
Dok je stanovništvo najsiromašnijih zemalja, prema podacima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, 2010. uvećano za 2,1 posto, žitelja bogatih zemalja je bilo za samo 0,6 posto više. Populacija najsiromašnijih zemalja svijeta raste bezmalo četiri puta brže od stanovnistva bogatih država.
Oko pet milijardi (72 posto) ljudi na planeti živi u zemljama sa prosečnim prihodima, u zemljama sa visokim prihodima živi 1,1 milijarda (16 posto) stanovnika, i približno 800 miliona (12 posto) ljudi živi u najsiromašnijim zemaljama sveta.
Prenaseljenost nosi sa sobom niz globalnih problema, među kojima su najozbiljniji nezaposlenost i nedostatak prirodnih sirovina.
Nivo zaposlenosti stanovništva jedan je od najvažnijih pokazatelja blagostanja jedne zemlje. Maksimalna zaposlenost, prema podacima MMF-a, zabeležena je u Kini, ali kako se ističe u istraživanju, počev od 2000. godine nezaposlenost u najmnogoljudnijoj zemlji sveta raste i premašuje četiri procenta.
Situaciju dodatno pogoršava socijalna nejednakost. Tako u svetu 61 milion imućnih ima iste prihode kao i 3,5 milijardi ljudi sa najnižim prihodima, odnosno na svaki dolar bogatih najsiromašniji dobijaju 1,7 centi.
U uslovima prenaseljenosti, izuzetno aktuelno pitanje su rezerve hrane, vode i energije, ističe Međunarodna organizacija kreditora. Najveći deo prirodnih dobara poslednjih godina koristile su SAD i Kina. Na ostale zemlje otpada nešto više od 50 posto rezervi planete. (Economy.rs, 25. januar 2012.)